  |
| Zaista, posmatrano već i sa razmerno kratke istorijske distance – arhitekti su još pre samo 100 godina, bili što bi naši klinci danas rekli „carevi“ ! Bili su po vokaciji
Majstori Kraljice svih umetnosti ARHITEKTURE – i to u vreme proslavljenih objekata čiji su autori bili laureati Velikih nagrada Svetskih izložbi ! Imali su ogroman uticaj na usmeravanje glavnog civilizacijskog toka (recimo) Evrope, upravo zato što su se svi ključni produkcioni i distributivni pomaci - dešavali upravo „komprimovano“ u gradovima, koji su kao što smo već jednom objasnili bili „ metamodel “ između velikog modela Sve - Mira (Kosmosa) i njegove umanjene replike „modela čoveka“. I zašto sada izgleda kao da ponovo malo filosofiramo? Pa to je nužno jer je arhitektonski esnaf, sam sebe „sahranio“ - odsekao granu na kojoj sedi - upravo u ravni REPLICIRANJA !!!
|
| Isti gore pomenuti „vodeći arhitekti“ bili su početkom veka, potpuno „omađijani“ MITOM O MAŠINI (Lujs Mamford – prvo izdanje1967). To je na početku veka u kome su Orvil i Vilbur Rajt (1902) prvi put preleteli jezero Kiti Houk (Dayton – Ohio – USA), motornim avionom sopstvene konstrukcije i postali pioniri avijacije – bilo normalno ! |
 |
| Posledica - redukcionizam koncepta civilizacijskih tokova međutim - bile su porazne!
Počelo je dakle vrlo poletno i pregalački – reklo bi se (sačuvaj Bože) revolucionarno !
Prema popularnom mitu modernista : „ ... davne 1933 godine, na palubi luksuznog broda „Patris“, u vodama Mediterana, negde između Atine i Marseja, uz ugodno ćarlijanje maestrala, vodeći arhitekti toga vremena predvođeni Šarlom Eduarom Ženereom, poznatijim pod nadimkom Le Korbizije, u trenutcima predaha između napornih zasedanja CIAM – a, smislili su osnovne principe, istorijskog dokumenta ATINSKE POVELJE ! “
|
 |
| Ovaj dokument postao je „recept“ buduće konceptualizacije planskog razvoja gradova, a može se sasvim pojednostavljeno predstaviti sa pet „potrebnih i dovoljnih“ ZONA da
obuhvate kompletan život grada : rad – rekreacija - industrija – saobraćaj i zelenilo!
|
| Tako je nastao famozni takozvani FLEKEN PLAN !!! To je otprilike značilo da u istih
pet fleka (mada ne iste veličine) možeš spakovati jedan RIM - star preko tri i po milenijuma i jedan (recimo) Novi Beograd ! Izvinjavam se - na mestu današnjeg Novog Beograda tada (1933) su bile zemunske močvare i tek se rađao projekt Starog Sajmišta !!!
|
| Ali KONCEPT Atinske povelje je bio celovit i sveobuhvatan! Šalu na stranu, taman toliko – koliko sam do karikature pojednostavio PROGRAM Atinske povelje, bio je uz nju uvek plasiran kao zastava (nije bilo bilborda) plan humanizacije gradova : vazduh – voda – zelenilo !!! To me uvek podseti na jedan sjajan rediteljski gest koji je u odjavanoj špici ekološke emisije o nepopravljivoj šteti površinskog kopa – „ispod“ teksta špice - snimio dve ruke (u sekvenci od 2 minuta) koje najpre ljušte jabuku nožem, a zatim jabuku mažu OHO lepkom i konačno pokušavaju da ljusku NALEPE nazad na jabuku !!! |
| Kako je međutim „sahranjen“ arhitektonski unikat - u ideji - u materijalizaciji i multiplikaciji ? Pa vrlo jednostavno, za sto godina i to obrnutim redom od navedenog...
Pominjali smo već taj sled događaja u ovoj rubrici. Isti veliki arhitekti sa početka veka (manje – više) nadahnuti novim koncetom industrijalizacije isprojektovali su najpre
(recimo) stotinak ANTOLOGIJSKIH OBJEKATA za koje je najbolji primer upravo Le Korbizjeova „mašina za stanovanje“ u Marseju - najsličnija „televizorki“ na N.Beogradu.
Iza toga je u dve tri decenije krenulo potpuno nekontrolisano KLONOVANJE tih idealnih „uzor kuća“ u milionskim tiražima – širom planete !!! Industrija koja imanentno ubrzava
po inerciji reprodukcije kapitala (a ne da bi zadovoljila potrebe populacije) je ovo jedva dočekala i podsticala. Za većinu časnih autora „uzor kuća“ ne bih se usudio da tvrdim da su bili svesni svoje odgovornosti – a pogotovo posledica. Od jednog trenutka čak su i porodične kuće podlegle racionalizaciji - u formi „kuća u nizu“ među kojima već više definitivno niste mogli da razaznate - kome bi koja kuća mogla pripadati ...
|
Arhitekti širom sveta doživljavaju masovnu (i potpuno nesvesnu) „prekvalifikaciju“.
Globalno prestaje POTREBA za arhitektom AUTOROM. Arhitekti postaju „majstori“ klonovanja idealnih uzora(k)a. U arhitektonskom poslu najbolje se plaćaju : brzina - rutinerstvo – kombinatorika !!! Potpisana je smrtna presuda arhitektonskom osmišljavanju prostora za potrebe poznatog korisnika. Redukcionizam sagledavaju i opominju : Herbert Markuze : „Čovek jedne dimenzije“– ekolog Bari Komoner : „U prirodi nema besplatnog ručka „ – Luis Mamford : „Grad u istoriji“ i mnogi drugi autori....
U industrijskim objektima mnogo bolje se snalaze građevinski inženjeri nego arhitekti ...
|
| Slučajno sam nedavno upoznao jednog od najvećih (čitaj najbogatijih) moćnika ove grešne varoši „kaldrmisane pameti“. Dijalog je tekao od prilike ovako : pošto je saznao da sam arhitekt, izjavio je (u šali) kako je upravo juče hteo da ubije jednu moju koleginicu, sa obrazloženjem da više od mesec dana nije mogao da je „uhvati“ da mu preda projekat !!! |
Nakon tri pitanja – prepoznali smo model : Da li je sa njom napravio ugovor sa rokom –
Nije, jer joj se stalno kvario kompjuter, otac joj bolestan i sl. Da li su imali projektni zadatak, da bi ona znala šta joj je činiti – šta će to njoj, kad je on gazda koji zna šta hoće?
Da li joj je platio neki avans da počne izradu ELABORATA – kakvo plaćanje dok on ne vidi gotov posao – i to ako bude zadovonjan ??? Morao sam da ga pitam - na osnovu čega je on nju uopšte „jurio“ kad je on školski primer (95%) GAZDA kojima arhitekta ne treba !
|
| Naše gazde koje znaju šta hoće, grade tuđim znojem, krvlju i suzama (koje zatim ni ne plate).
Grade čudovišne betonske sanduke, (čast izuzecima) od plota do plota i od neba do minus 4 etaže i farbaju ih bojama iz tube. Jedino me još onespokojava ideja da će TO za sto godina neko proglasiti narodnom (naivnom) gradnjom. Tužan sam zbog toga što slučajno znam jedan poetski vrhunac „naivne arhitekture“! Poštar Ferdinand Ševal, iz malog sela Otriv sa juga Francuske, je svojim rukama, 33 godine gradio „Idealnu palatu“ 26 m. dugu, 19 m. široku i 11 m. visoku !!! Po Ševalovom zapisu tačno 10.000 sati za objekat bez neke određene namene. Graditelj svoga sna o lepoti arhitekture je napisao posvetu :
|
Minute slobodnih sati
Što mi je služba dala
Posvetih ovoj palati
Ime da bi mi sačuvala !!!
|
 
 |
| Ovaj spomenik čovekovom snu o idealu gradnje UNIKATA nad unikatima, Francuski ministar kulture Andre Malro je 1966. god. proglasio Spomenikom Nacije !!! |
| Marin RAJKOVIĆ |
| |
 |
